ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У НАШОЈ ШКОЛИ
27 јануара, 2021 | Догађаји | Нема коментара
Свети Сава ( Растко Немањић)
Свети Сава ( Растко Немањић) био је најмлађи син српског великог жупана Стефана Немање,оснивача средњовековне династије Немањића. Растко је рођен 1175.године у Расу, као трећи син Стефана Немање. Када је напунио 15 година , Растку је отац поверио Захумље као обласном кнезу. Око 1171.године са својих 17 година Растко одлази на Свету Гору где се замонашио и том приликом добио име Сава. Поједини историјски извори наводе да је Стефан Немања послао потеру са намером да га спречи да се замонаши, али да су закаснили јер се он спријатељио са монасима руског манастира Свети Пантелејмон и већ замонашио.
У манастиру Ватопеду Сава је боравио седам година и ту се посветио монашком животу. Око 1196.године у Србији долази до смене на престолу,где је Стефан Немања препустио власт свом средњем сину Стефану Немањићу ( Првовенчани). То је у Србији изазвало грађански рат између Вукана и Стефана јер је Вукан као најстарији син Стефана Немање сматрао да има права на престо.
Стефан Немања се такође
замонашио као Симеон у манастиру Студеница,а након годину дана придружио се
свом сину Сави на Светој Гори. После извесног боравка у Ватопеду Сава и Симеон
оснивају српски манастир Хиландар где је Стефан Немања и умро ( 1199). Свети
Сава постаје цењена личност.На Хиландару је 1200.године постао ђакон а затим и
свештеник. Око 1207.године Сава долази у Србију са Симеоновим моштима.Том
приликом дошло је и до помирења два брата Вукана и Стефана Немањића. Важан
догађај за српску историју било је и крунисање Стефана Немањића за краља
1217.године чиме је Србија била међународно призната држава. Са развојем
државности било је потребно и осамосталити српску цркву. До тог времена велики
део српских земаља био је под црквеном управом Охридске архиепископије. Сава
због тога одлази у Никеју ( град у Византији) где тражи дозволу од византинског
цара и патријарха да оснује самосталну Српску цркву. Они прихватају Савин
предлог и 1219.године Сава постаје први српски архиепископ а српска црква стиче
самосталност (аутокефалност). Центар српске архиепископије постаје
манастир Жича, задужбина Стефана Немањића.
Сава је био српски архиепископ до 1234.године када
се на сабору у Жичи повукао са тог положаја и поставио свог ученика Арсенија,а
потом се упутио у дуго ходочашће у Свету земљу. Умро је 27.јануара 1236.године
у Трнову приликом посете бугарском цару Ивану II Асену.Његово тело пренето је у
Србију 1237.године где је положен у гроб у манстиру Милешева.Поштован за
живота,Савин култ , који је изграђен после његове смрти и данас живи у српском
народу.
Проглашен је за
свеца,називан учитељем,просветитељем ,градитељем манастира..
Нажалост, након пада Србије под влашћу Турака
његове мошти биле су спаљене на Врачару у Београду 1594.године као знак освете
над Србима.
Од друге деценије 19. века Сава се сматра заштитником
српских школа а убрзо је почео и да се слави као српска слава. Прва прослава
Светог Саве као школске славе одржана је 1812. у Земуну, а химна Светом Сави је
први пут изведена 1839. у Сегедину.
Свети Сава је установљен као школска слава на предлог Aтанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу 2. јануара 1840. године и те године прослављан је у Крагујевцу и Београду. Српска Православна Црква 27/14 јануара слави дан свог утемељивача, државе и школства – Светог Саве. Савиндан се обележава у свим школама у Србији и Републици Српској као радни, али ненаставни дан – школска слава. Светог Саву, ђаци и просветни радници прослављају свечано, уз приредбе, академије и сечење славског колача.
Из свега овога слободно можемо рећи да је Свети Сава је један од највећих и најсветлијих личности у историји српског народа. Велики је и недостижан скоро у свим областима нашег националног и културног живота, и то се потврђује не само у писаним изворима и споменицима, већ и у усменом народном предању.